Moja uspomena iz djetinjstva!

Moja najljepša uspomena iz djetinjstva je bila kad sam dobila kunića.Dobila sam ga za svoj 6 rođendan.Bila sam presretna,to mi je bio najljepši dar koji sam mogla dobiti.Dobila sam ga od brata i sestre i nazvala sam ga Bucko.Bio je crno-bijele boje i bio je jako debeo.Jako se volio igrati i maziti,čak bi mi znao i zaspati u krilu dok bi ga mazila.Najviše se volio igrati s mojim psom dipsijem i mačkom krunom.Svi troje su bili crne boje,naravno osim njega koji je bio crno-bijele.Svi smo ga obožavali i brinuli se o njemu.Svaki dan smo ga puštali iz kaveza kako bi se poigrao s mačkom i psom,a i kako bi ga mi mazili.Kod nas je živio jako dugo. Kad su mačka i pas uginuli on je postao jako tužan.Jedanput je mama otišla nekamo i kad se vratila nosila je nekakvu kutiju.U toj kutiji je bila zečica.Bucko je odma živnuo i oni dva su se dobro sprijateljili,čak su imali i male.Male zečiće nam je bilo žao ubiti pa smo ih dali djedu.Nakon nekog vremena i kunića smo dali djedu jer on jako voli životinje i imao je već dosta kunića i zečeva.Ja sam ga i dalje posječivala i hranila ga sve dok nije uginuo,a to mi je bio najtužniji dan.Ali sama sebi sam rekla:"I kunići moraju umrijeti kao i mi ljudi"!